Hail the Americans!

Mailing lista je dovoljno dugačka ali nema baš dovoljno ljudi koji zaista čitaju ono što im stiže na mail. Ako i pročitaju, neće dolaziti na blog da bi ostavili komentar i neće videti template. U drugom slučaju, ako navrate- možda neće lepo videti sliku jer je predviđeno za veću rezoluciju. Naravno, sada nije reč o tome. Poznato je da započinjem priču govoreći o nekim besmislicama kao što je poznato da moja puška sa početka priče nikada neće opaliti niti će je kasnije iko uopšte videti. Ali trbalo bi da vide spam u svom sandučetu nakon čitave priče. Srećom po moje prijatelje sa mailing liste, danas spam filteri nisu Science fiction. Američki visokobudžetni filmovi i serije i dalje to jesu.
Nije mi poznato samo kojim se to tehnikama služe da bi zadržali pažnju gledaoca ali sam sigurna da je to vraški dobra tehnika i da je besprekorno koriste jer nakon svih frustracija i Ma, jeste kao i Da, sigurno misli- ja nastavljam da gledam. Štaviše, u stanju sam da čitavu noć provedem zureći u ekran sve dok se senke na susedovoj fasadi ne izmenjaju. To otprilike znači da je već odavno svanulo i da su svi zaposleni susedi krenuli ili već otišli na posao. Da sam lik iz nekog takvog filma, male su šanse da provedem noć budna a da me ne pojede neki zombi ili me ne ubije ili ujede neki vampir. Uprkos tome, da se desi ono što je najmanje moguće tj. da se u toku noći baš ništa ne desi, ja ne bih bila nimalo pospana već bih otišla do kuhinje, zaronila glavu u frižider i potpuno ga ispraznila. Zatim bih izašla u šetnju a po povratku bih nastavila da gledam tv ili filmove i serije iz kućne kolekcije. Kako ja ipak nisam lik iz filma, prispavalo mi se. I opet sam sanjala neverovatne stvari, ali sada svakako nije reč o njima.
Šta sve može da ti se desi samo u snu ili na filmu (skraćeno izdanje- po izboru autora):
1. Kuće su gradjene od kartona ali ne izgledaju tako. Prirodne nepogode ne mogu tako lako da ih unište ali vrata opušteno mogu da se razvale ne mnogo jakim šutom. Kompjuteri su, s druge strane, toliko svemogući i fantastični da im vredi posvetiti poduži esej kako bi se objasnilo što više.
2. Likovi na strani zakona u stanju su da sa hard diska, koji je mesec-dva bio pod vodom, povrate sve podatke. Takođe, ponekad su toliko pametni i svemogući da znaju tačno šta ćeš da uradiš, pre nego što to uradiš ili ti uopšte padne na pamet.
3. Ako dvoje ljudi suprotnog pola koji su strašno jebozovni jedno drugom (ili je lepše reći privlačni?) pripadaju strani pozitivaca, onda će mnogo da tupe i (prividno) morališu i neće ni da se smuvaju ni da se kresnu. Ukoliko su, pak, na strani negativaca- jebaće se kao... oni što se mnogo jebu. Sve dok se ne pojavi neko iz suprotnog klana i ubije jednog od njih. U tom slučaju može da dođe do nekrofilije pa se preporučuje da se ubiju oboje. Dva bolesnika manje na planeti. Istrebiti sve bolesnike u ovakvim filmovima nije nemoguće. U stvarnosti jeste jer je većina stanovnika ove planete bolesna i luda. Tačan broj je približno isti za sve uglove posmatranja.
4. Glavni i hrabri i naj naj i bla bla i dža bu junaci su uglavnom besmrtni smrtnici. Što znači da niko ne može da ih ubije, samo malo povredi ili ogrebe. U slučaju da ih neko ubije, to mora da bude junak koji im je ravan, samo iz suparničkog klana. Velikog i svemogućeg Ahila ne može tek tako da ubije neka pička od Parisa.
...
Nemam više vremena da pišem iznova ista zapažanja. Ljudi sve to i sami vide. Ja pominjem suvišno. Suvišnim pominjanjem gubim vreme. Trebalo bi da prekinem i nastavim da gledam Prison Break.
Ironija: Pre svega nedelju dana ljude koji su oduševljeni serijom nisam smatrala za ljude nego za morone, seriju smatrah teškim sranjem koje meni ne može da zaokupi pažnju i da me zaludi.
Sada mi je ispran mozak i ne znam šta pričam. Sada sam i ja moron. Ipak se nešto desilo. Ali romantičnije bi bilo da sam u procesu postala zombi ili vampir. Onako, baš filmski.
uz ovaj post bilo koji soundtrack ili kompilacija pesama koje u naslovu imaju ono 'America..'